Gospodin Bogdan Ninić, godište 1950., otac moje supruge.

Krajem 2017. i početkom 2018. sa gledišta moje supruge, kad ode do svoje rodne kuće, otac se ponaša malo čudno. Govori usporeno, ponekad nepovezano, vuče malo noge dok hoda, malo mu pada glava ali sve to onako po malo da je ona više pripisala godinama koje stižu i njegovoj neaktivnosti od kad je otišao u penziju. Medjutim, Veliki petak 2018. Ja se vraćam iz prodavnice negde oko 10 ujutro i dok ulazim na kapiju dvorišta perifernim vidom primećujem da neko pada nekih 40-ak metara uz ulicu na jednoj maloj raskrsnici. Jedna žena komentariše - gde si ti takav pošao kad ne možeš da hodaš. Pogledam i vidim čoveka kako ustaje lagano. Moje supruge Mirjane otac. Ostavljam kese na stepenice i brzo krećem ka njemu. On je već prešao nekih 20-ak metara do ulazne staze u poštu i oslanja se kišobranom na jedno drvo. Uhvatim ga pod ruku i kažem da idemo polako ka kući, ka autu. On je tražio da ide svojoj kući. Već je bio kaljav poprilično što znači da je više puta padao. Obzirom da je krupan čovek uhvatio sam ga pod mišicu i polako uz njega. Kako hvata korak tako sve brže ide ali sa ubrzanjem i njegovo telo kreće napred tako da je pretilo da padne pa sam ga stalno usporavao i razgovorom odvlačio pažnju od pokušaja brzog kretanja. Uspeli smo nekako tih 600-700 metara da predjemo. Kad smo došli do kuće zamolio sam od supruge tetku koja živi u istom dvorištu da zove hitnu pomoć jer njegovo stanje zasigurno nije za normalnu aktivnost, kamo li šetnju. Hitna pomoć je u medjuvremenu stigla dok sam se ja vratio do svoje kuće po auto pa nazad i samo sam uspeo da čujem pre nego su ga odvezli u urgentni da je to klasičan početak Parkinsonove bolesti. Sa supruginom tetkom sam otišao za kolima hitne pomoći. U urgentnom centru ga je pregledao iskusni neurolog dr Kovačević i takodje konstatovao Parkinsona. Mirovanje, neka početna doza lekova i za nekoliko dana na pregled u ordinaciju. 
E. sad. Svašta smo slušali na promocijama proizvoda, neverovatnih priča koje su delovale bajkovito kad je zdravlje u pitanju i ljudi koji su pričali svoja iskustva. U tom periodu sam mislio da je sve to samo dobro osmišljen marketing. Imali smo kući biopiramidu koju smo kupili za zaštitu prostora od svih oblika zračenja. Ona ima i tu dodatnu vrednost - da se koristi u terapeutske svrhe sedenjem iznad otvorene piramide nekih 45 minuta do sat vremena. Jednostavno - energetski tretman. 
Supruga odlazi na Vaskrs sa detetom do svoje kuće i od tog dana Bogdan počinje da sedi iznad piramide. Slušali smo svašta o njoj, a pošto je imamo,  ne možemo ništa pokvariti. Da probamo. Prvih 15-ak dana on uopšte nije mogao stabilno da sedi na stolici i stalno je imao kao neku vrtoglavicu, ljuljanje, bez kontrolisanih pokreta. Posle 15-ak dana to se polako ublažavalo. Inače je svakod dana od Vaskrsa pa na dalje iznad otvorene biopiramide sedeo 3 do 4 sata, iz više puta, naravno. Već posle mesec dana počeo je lagane šetnje do parka sa supruginom sestrom i tetkom. Tri meseca kasnije Bogdan je krenuo, uz pratnju, i do banke. Danas, skoro godinu i po dana od dijagnoze, on je još uvek na početnoj dozi lekova od Velikog petka 2018. Doktor Kovačević ne može da veruje kako dobro izgleda pa su i kontrole kod njega sa tri se produžile na šest meseci. Sad je u septembru sledeća. Suprugina tetka redovno ide na kontrole sa njim. 
Inače, on danas sam ide do prodavnice, secka drva, brije se, ne može da podigne ruke visoko iznad glave ali Bože moj. I dan danas ujutro prvo kad ustane dok pije čaj i gleda TV sedi iznad biopiramide nekih sat i po i to ponovi još jednom u toku dana. Čovek, kad ga neko pita šta oseća dok sedi - odgovor je uvek isti - ništa ali shvata da mu to pomaže i ne odustaje. 
Ovim ne tvrdim da je Parkinsonova bolest izlečena ali su svi njeni pojavni simptomi i manifestacije u ovom trenutku, a to traje već malo više od godine dana, neprimetni. Svako ko ga danas vidi i kad čuje koju dijagnozu ima - ne veruje. Lekari pogrešili. Kažem jednostavno da nema šanse. Verujem sebi, svojim očima, doktorskim izveštajima i odličnom doktoru kod koga redovno ide na kontrole. Taj slučaj je bio prelomna tačka da se odlučim za ulaganje u bioterapeut ploče i pokrenem kvantnu sobu. Isti taj Bogdan, ove godine kad je i postavljena kvantna soba već posle četiri tretmana mi je rekao kako je prestao noću da izlazi u WC, da mokri. Kaže, Mikice, uveče pa tek ujutro. Ne ustajem preko noći. Inače, prostata mu je bila oslabila. Već posle četvrtog ležanja neke tegobe u tom predelu su prestale. 
Sve ovo što sam sad ispisao sam i javno rekao na predavanju održanom 12. maja u hotelu Tulip In u Beogradu gde su bili u publicii lekari zvanične medicine i naučni radnici i ugledni profesori i dosta sveta iz različitih struka i delatnosti. Čast da se pojavim i da prezentujem iskustva je upravo otvorena kvantna soba, početkom 2019. godine, u Valjevu. Inače, pošto se bavim i radiestezijom (završio u “Biogenu” i ponosan sam na to) pregledavši prostor gde je Bogdan spavao pre postavljanja biopiramide jastuk mu je nekih 6 godina, od kad je promenio poziciju kreveta, bio pod dejstvom zračenja Hartmanovog čvora, sa druge strane zida vodovodna zidna instalacija i u uglu WC solja tj. odvod. Za one koji ovo prate i imaju znanja znaju šta sve to može da prouzrokuje, moguće je da je dobar indikator i njegove zdravstvene situacije vec dijagnostikovane Parkinsonove bolesti. 

Sve što sam ovde napisao stojim iz svake reči. Za sve koji neveruju a žele da se uvere mogu slobodno da dodju u Valjevo, da pogledaju sve lekarske izveštaje, čak i do samog doktora da dodju,i da vide Bogdana kako danas izgleda.